Povrede zuba

U savremenim uslovima života deca su sve češće izložena povredama. Među ovim povredama značajno mesto zauzimaju povrede mlečnih i stalnih zuba, posebo prednjih stalnih zuba. Oštećenje zuba obe denticije u bilo kom stepenu narušava funkciju žvakanja, govora i estetski izgled deteta.

Nastanku povreda zuba u mnogome doprinose neki predisponirajući faktori:protruzija gornjih sekutića, velike karijesne lezije, poremećaji strukture gleđi, epilepsija ( zbog nekontrolisanog iznenadnog pada česti su prelomi prednjih zuba a zbog snažnih grčeva mastikatorne muskulature, uzdužni prelomi zuba bočne regije). Povrede zuba su češće kod dece koja se bave kontaktnim sportovima i igrama:košarka, fudbal, hokej ili vožnjom bicikla i rolera.

Prelom krune zuba

Prelom krune zuba

Povrede mlečnih zuba su najčešće između 2. i 4. godine i uglavnom su posledica pada pri trčanju i igri. Povrede stalnih zuba su najčešće između 8. i 10. godine. Povrede se događaju dva puta češće kod dečaka nego devojčica.

Pacijent sa povredom zuba smatra se hitanim slučajem!

Postoji nekoliko vrsta povreda zuba. U zavisnosti od toga koja su tkiva oštećena govorimo o prelomima zuba ili povredama parodontalnog tkiva.

Prelomi zuba su:

• naprsline gleđi
• prelomi gleđi
• prelomi gleđi i dentina bez ili sa otvaranjem pulpne komore
• prelomi korena zuba

Naprsline gleđi su česte pri direktnim povredama zuba, neretko udružene sa drugim vrstama povreda kao što je rasklaćenje zuba. Terapija se sastoji u tretiranju zuba rastvorima fluora.

Prelomi gleđi su uočljiviji od naprslina. Manifestuju se nedostatkom manjeg ili većeg dela zuba. Terapija se sprovodi nadogradnjom kompozitima ( belim plombama).

Kada je pored gleđi povređen i dentin terapija se razlikuje zavisno da li je komora pulpe otvorena ili ne. Ako je komora intaktna bez bolnih senzacija takođe se radi nadogradnja kompozitima. Kod otvorene komore ili pojave spontanog bola bez vidljivog otvora moraju se preduzeti mere za zbrinjavanje same pulpe odnosno lečenje živca.

Povrede korena zuba razlikuju se u zavisnosti od toga u kom nivou korena je došlo do preloma. Terapija se izvodi repozicijom i fiksiranjem pomoću imobilizacionih splintova. Neretko su ovakvi zubi osuđeni na vađenje.

Povrede parodontalnog tkiva manifestuju se manjim ili većim rasklaćenjem zuba ili izbijanjem zuba. Najblaži oblik rasklaćenja (kontuzija) se manifestuje normalnim položajem zuba sa bolnom osetljivošću na kucakanje. Drugi oblici rasklaćenosti su pomeranje zuba horizontalno ili bočno, utisnutost zuba ili izvučenost iz zubne čašice. Terapija se sastoji u repoziciji i fiksaciji. Često se dešava da, povreda koja je dovela do rasklađenja zuba u isto vreme uzrokuje i povredu pulpe zuba i tada je nephodno i njeno lečenje odnosno endodontski tretman. Povrede pulpe dovode do promene boje zuba.

Najteži oblik povrede parodontalnih tkiva je izbijanje zuba.

Terapija rasklaćenih mlečnih zuba se izvodi sa velikom dozom opreza da se ne bi povredile klice stalnih zuba.